jeftinauzvisenost

ako zelis sve moras biti spreman da pruzis sve ali isto tako moras biti spreman na to da sve mozes da izgubis....

al to nije ono sto sam bas htela da kazem... Sve je tiho, i mirno a tako je samo pred buru. Sve je na mestu i po planu i citas mi misli upravo to. Jutros sam zaspala ponovo posle onog cudnog sna potpuno nespojivo se zbilo u bunilu... Onda sam shvatila da mi se to svidja i da sam kukavica sto ne ustajem da i odzivim...previse mi je lepo i toplo tu a napolju hladno i sivo, previse mi je dugo da te cekam do veceras....sama cu se pobrinuti za to, nema veze, strpljivost ima cenu...A onda opet san al bez sna, bez misli bez svega. Fantasticno zastrasujuce.

Tako je valjda kad zelis sve i imas sve a onda ne shvatas sta imas pa kad shvatis da je to sve onda ti je malo sve i nisi sve smeo da trazis a sad je tu i sve je okej.

Jedva cekam da vidim sta dalje...

Valjda tako izgleda ta obicna nevrovatna sreca kao kad sedis jako dugo i utrnu ti noge i znas da su tu a ne osecas ih i prijatno ti je neudobno....

Ne znam sta sam htela da kazem, meni je uvek bitno da samo nesto izbacim iz sebe, zato ni jedan post ne pripremam svaki je direktno ovde napisan i roku od par minuta....

Ma kul....

'Istinita verzija priče Cvrčak i Mrav'

Jesen je trajala i trajala. Lisće je odavno požutelo i počelo da opada velikom brzinom. Još nekoliko dana i svu zemlju će pokriti to isto lisće i hranu će biti nemoguće naći. A zima dolazi i biće duga i hladna. Mrav je već polovinom leta lenjo počeo da sakuplja zalihe za zimu i vremenom je radio intenzivnije da bi do danas već skapapavao od posla da nakupi što više hrane za hladnu i oholu zimu. Nije birao čime ce napuniti špajz. Zima je takva kakva je, ješcu i govna samo da preživim, pomislio je znojavi mrav. Na prvim policama špajza koji je počeo da puni na leto odvajajo je najukusnije plodove prirode a sad je skladištio i pticja govna samo da ima šta da se jede do proleća kada će priroda ponovo nesebicno pružiti svoje ukusne plodove. Računao je, jedan dan delikatesi, drugi dan govna i moći će da se preživi. Skrovište pod zemljom mu je bilo uredno i toplo. Godinama ga je dorađivao da bi konačno mogao da uživa u svom toplom domu. Maštao je kako će na leto zaprositi bubamaru i srećno sa njom provesti ostatak svoga života. Kada je poslednjim ptičjim govnetom napunio špajz do balčaka seo je u svoju fotelju i duboko udahnuo pa izdahnuo. Fmmmm-pufffff.  Zaspao je uz TV umoran i znojav.

Deco lagali su vas. Cvrčak nije svirao violinu nego gitraru. Znao je po ceo dan da sedi pored reke i svirucka uz  medovinu koju su mu pčele davale posle subotnje gaže u košnici. Voleo je da se opija. Tad je bio najkreativniji i komponovao je najmelodičnije hitove koji su uvek zauzimali mesto medju prva tri hita na Livada top 20. Imao je sve što mu treba za lagodan život. Da pojede, da popije i da uživa u magiji muzike. Menjao je devojke, prebivališta i bio je srećan. Sve u svemu svaki dan je živeo kao da mu je poslednji. Provod do jaja. Za čim ću žaliti kada budem umirao ako život provedem u radu i po statutu šume i livade. Lažni moralisti, jebem im mater – često je govorio Cvrčak. Doduše sam sebi.   

Flešbek. Leto.

Jednog paklenog letnjeg dana na grančici iznad reke i silkom zavezanim za nožni palac ležao je dremljivi Cvrle pecajući punoglavce kada je prošao Mrav sa nekom crkotinom na leđima noseći je u sušaru svoga doma. Iako je u prirodi bilo moderno biti vegeterijanac Mrav to nije bio. Tačnije staromodnom Mravu se jebalo za modu. Na modu se pale samo kurve i pederi –  često je pomišljao Mrav. Tačnije, Mrav je bio sirovina. Nije mario za trendove. Primetio je Cvrčka. Modernog Cvrčka, pedera. Pederčina!!! – prodrao se u sebi na sav glas. Znao ga je od pre i nije ga preterano voleo ali nevaspitano je proći pored nekog poznatog i ne javiti se. Roditelji su ga tako vaspitali. Mama Mrav i tata Mrav. Neka im je laka zemlja.  

Dobar dan Cvrčku sviraču. Za tebe nema zime, a? – rekao je Mrav kurtoazno.

Cvrčak se trgao iz sanjarenja i bacio pogled na reku da vidi da li se nešto upecalo.

Ma daleko je zima vredni druže. Ima vremena za pripremu a i da hoću sad da radim, nemam vremena. Večeras imam svirku  na hrastu u Gusenica gradu. Nastupam na Green festu kao predgrupa onim prljavim pankerima Balegarima. Kako da odem znojav i umoran. Kako je kod tebe, jesi li se pripremio za zimu? –pitao je Cvrčak stavljajući travku u usta.

Počeo sam, do polovine jeseni planiram da završim, pre kraja opadanja,  pa da se gozbim zimi na gajbi i da ne izlazim nigde bez preke potrebe. – odgovorio je kao iz topa Mrav ponosan na svoj rad pokušavajuci da bude kul sa crkotinom na leđima.

Ako ako, samo čuvaj leđa, džabe ti konfor ako zdravlje izgubiš. Hoces večeras na svirku? –  reče Cvrle zatvorenih očiju vraćajući se sanjarenju.

Neću brate imam puno posla, verovatno ću ranije leći večeras. - Nastavio je Mrav - Moj ti je savet da počnes što pre. Ako te uhvati jesen i kada padne svo lišće, znaš da tad ne može ništa da se nađe na zemlji a kad lisće opadne i zima je blizu.

Znam znam, nemoj to sad da mi pričas.  – već je počela da ga smara mravljeva ozbiljnost.

Ćao i srećno  – izusti Mrav kroz zube i nastavi svojim putem sa crkotinom na leđima. Kakva pederčina - pomislio je kada ga je uhvatio grč ispod leve plećke. Valjda od težine crkotine. 

Kakav smarač – zamisli se Crvle dok je tonuo u san.

Stigla je jesen. Cvrčak je uživao u bojama i sviruckao gitaru sedeći na kamenčiću. Posmatrao je igru oblaka na nebu. Oblaci su mu često bili inspiracija za novu muziku.  Besposleno šetkajući naišao je Mrav.  

Zdravao zdravo brete radniče. Je li konačno gotovo? – upita ga Cvrle moleći se u sebi za što kraći odgovor.

Još malo pa gotovo.  Danas sam sebi dao slobodan dan. Nemam još puno posla. Dokle si ti stigao sa pripremanjem zimnice. – upitao ga je mrav izvestačeno dobronamerno.

Imam jedan uštekan grozd  u rupi na drvetu. Umro sam dok sam ga popeo, visoko je drvo. Ne mogu matori da se cimam puno sviram. Vraćam se kasno kući, premamuram dan pa uveče ponovo svirka. Stalno sam umoran mada planiram da počnem uskoro.

Batice propašćeš. Već je kasno.  –  Mrav je svom  glasu  čuo  dozu ponosa na svoj rad ali i zrnce naslađivanja. Oduvek je verovao da će doći dan kada će u lice reći pederu šta misli.

Znam, nemoj to sad da mi pricas, iscimacu se sutra bre bre jee. Nervozno je odložio gitaru sa strane.

Daj bože, nego žurim hoću da iskoristim ovaj slobodan dan do kraja sutra me čeka puno posla. – uzurbano ispuca Mrav.

Hoćes možda na svirku brate?

Ma neću bre, neću!!!

Dobro bre, dobro,  nemoj samo da me upucaš.                      

Fleš over.

Lišće je počelo da opada. Crčak je šetao livadom i naleteo, na koga? Pa na Mrava, pobogu.

Ćao druže moj. Sramota me je što moram ovo da te pitam ali imaš li malo hrane da mi daš da pojedem? Pomoći ću ti šta god treba oko pripreme zimnice. Odradicu tu hranu, obećavam. Grozd sam pojeo pre dva dana i od tad ništa nisam stavio u usta. Nemam gde da nadjem hranu. Sve je pokriveno lišćem a ako krenem da kopam umreću od neuhranjenosti. Spavam napolju i hladno mi je. Nemam gde da sviram, pukle su mi žice a nemam sa čim da kupim nove. Treba mi par dana da se saberem.- Cvrčak je kukao.

Pomogao bih ti vrlo rado ali sačekaj još nekoliko dana. Tad će mi trebati pomoć pa ćeš dobiti nešto ptičjih prerađevina. Mravu se smejao brk i leva obrva. Konačno! – Mrav je jodlovao u sebi. Vrištao je od sreće.

A tako - reče Cvrčak -  tako znači. Pa dobro, pozovi me ako ti zatreba pomoć.

Cvrčak je pogrbljeno nastavio svojim putem ne okrećući se dok ga je presrećni Mrav pratio pogledom kako odlazi. Naravno da ga neću pozvati, pomislio je. Neka crknu neradnici. Taj dan mu je prošao kao nikad u životu. Noć je prespavao kao jagnje.  

Sneg je pao drugog dana zime. Već prvog dana je mogao da se namiriše u vazduhu. Mrav se gozbio u toplom domu, jeo je delikatese, gledao tv i uživao u svom konforu. Kičma mu nije stradala. Proveo je tako nekoliko dana pod zemljom pa je onako punog stomaka i debele mravlje guzice odlučio da izađe napolje. Na koga li je naleteo? Na Cvrčka koji je prolazio drugom stranom utabane staze. Cvrčak je izgledao odlično. Uhranjeno i srećno Mravu nije bilo jasno. Kako, zašto, ne razumem? Pobesnelo je pretrčao na drugu stranu staze.

Ćao Mrave, kako život? Uživas li u prelepoj zimi? – pitao je Cvrčak skidajući slušalice sa ušiju.

Nije mi jasno. Ti bi trebao da propadneš. Nemaš ništa, nemaš gajbu, ništa nisi radio celog leta i jeseni. Samo si se zajebavao dok sam ja ginuo od posla. –  nije mogao da veruje i nije hteo da sakrije bes.

A što? Ti meni želiš zlo? Zasto? – upita Cvrčak češući se po mudima.

Ma ne bre, haha, samo se pitam. Da si ti meni živ i zdrav. Nego kako bre? Sakrio je bes i želju da ga zgazi kao Bubašvabu.

Aha. Ma upoznao sam neku pičku. Buba Maru. Živim kod nje. Primila me je kod sebe na gajbu. Noću sviram i izvodim je po klubovima a danju kod nje spavamo, jedemo i pijemo. Izgleda da voli muzičare. Odlično se jebe i volim je. Stvarno uživamo i konačno sam našao sreću pravu sreću pa koliko da traje, neka traje. Mamurluk mi više ne pada teško kada se probudim pored nje. Pričajući, Cvrčak je prešao sa muda da se mazi ovlaš po kiti.

Sa Buba Marom? Bas sa Buba Marom? Marom, onom Marom, crvenom sa crnim tačkicama?  Mrav je jedva uspeo da sakrije suze. Pobegao je.

Koji mu je? Upitao se Cvrle. Sigurno je odlepio od toliko rada. Vratio je sluške i nastavio svoju šetnju.

*Kada je Mrav stigao kući otvorio je frižider i jecajući počeo da jede ptičja govna jer je na njih bio red. Imao je sreće jer su omeksala od suza koje su napunile tanjir. Plus. nisu ni bila gorka i opora nego slana od suza što je definitivno bolja varijanta. Prodrao se na sav glas. DOSTA!!! Obrisao je zuse, pustio TV i  izdrkao kurac na Gusenicu, voditeljku večernjeg programa. A zima je tek pocela.

A.M.

Sta da vam kazem, tako on vidi sebe, a ja sam previse srecna da bih razmisljala sto... Sve u svemu, dobih pricu na citanje, pa reko da podelim sa vama, on je prevelika kukavica da bi je podelio sa nekim drugim...

....kad poslusate nekog bez razloga? (toliko o prethodnom postu)

....kad ste prijatno umorni i smeskate se?

Sve je na par sati usporeno...

Ne, nista nije kako ste planirali ili zeleli, ali je sve kako treba.

Shvatila sam da imam 15 godina iznutra. Volela bih da je vise trenutaka zbog kojih je tako.

Danas nisam nista uradila od obaveza odrasle osobe.

Cekam opet onu borbu s vremenom koja me jedina ikad pokrene i ukljuci dugme efikasnost i efektnost....

I tako....bice da sam bila u krivu! To je retko. Al drago mi je. Nemam problem da priznam. Nekako kao tezina neka da je pala sa ramena. Fantastican osecaj! Nisam bila u pravu! Idemo  dalje, valjda uz nauceno nesto novo!

:D

...jer nekad samo to ostaje.......

Umiremo. Svi umiremo.

Ja umirem.

Svaki dan, malo po malo.

I znam da ce proci.

Nije mi utiesno.

Postoji jedan.

Samo jedan nacin, jedan tren.

Taj momenat kad sam jedno

sa umiverzumom, sa Bogom...

Ne, i sama sam taj Bog...

Taj utesni momenat, jedan.

On je kad sam na vrhu!

Ako me zelis srecnu,

ako me zelis dugovecnu,

ako me hoces slobodnu,

ako me hoces bez straha...

Jebi me!

Ne u mozak,

ne u mentalnom smislu,

ne ko najbolji prijatelj,

bukvalno me jebi!!!

Sve dok ne dodjem opet

do vrha i tako ponovo

se spojim sa umom

sa svetom, sa Bogom,

sa silom u sebi,

sa tobom u sebi,

sa tim momentom...

Tad je sve mirno,

tad pobedjujem smrt,

tad nema straha ni misli,

tad nema ljudi ni Boga,

sve sam to ja!

Zelim veliku policu od zida do zida,

i tako sva cetiri zida,

na koje cu stavljati knjige

procitane i neprocitane,

stare i nove,

koje cu skupljati od pocetka do kraja

zivota sa tobom!

Mozes li mi biti dobro drustvo?

Mozes li mi priustiti to?

Mozes li videti sebe u tome?

Na Ostrvu izmedju dva Crvena

Pogledao si me od gore,

znas da sam mala

al me ne gazis...

Rekla sam: Ovo je trenutak

Ozbiljna tema jedino ide

uz osmeh naivan

al ne prasis se...

Dok te drzim za ruku ka Bazenu

Sve mi je poznato utesno,

sporo se krecemo

ne brine me to...

U guzvi se traze oci kao Sibica

što se nekad trazila,

niko ne pusi

a oboje zapaljeni...

Odlucih tu i tada, da sam ista

nemam verzija i nisam,

nisam nova niti stara

samo ista...

Rekla sam ti strah iz kosti,

odraslost da me gusi,

sarena snala

zato u kosi...

A ti me prihvatas, znas oblake

za brdom ostaju

a na brdu kisa

svuda mokro...

A ja te jos otkrivam, a znam te

za pecine, vrlo hladne

treba ta sibica

uz svecu...

Blizi se Usce, i tvoje zelje

ti si se zarekao

i uporan si

to jesi.

Blizi se moj Dan, bez svesti

to jos ne znas, ni ja,

i bezim po malo,

od vremena.

Danas prvi dan na Klinici. Odmah su mi dali klijenta, uz stariju koleginicu da osetim miris Psihijatrije uz nju. Odmah su mi rekli da ne mogu bez mantila. Ja kazem pa mi ne radimo nista prljavo a ja nisam doktor. Pogledali su me, ja uzeh neki mantil/kosulju, koju cu morati da nosim na odeljenju. Dobro. Treba da se razlikujemo od klijenata, kontam, to je tesko danas.

Rorshak. Super. Da se Zdenka ponosi svojim edukantima. Svetlana je iole entuzijasticna u vezi poducavanja stazista. Makar neko. Ljilja je saradljiva. Za divno cudo, nije bila sumnjicava niti agresivna, svidele smo joj se. To je bitno da se ne osecaju jos dodatno ugrozeno od nas. Nema potrebe da je pitas, tisine nema, produkuje logoroicno asocijacije i secanja..... Ali tangencijalno odgovara na pitanja. Zaplakala se tri puta. Nasmejala se sest puta. Sve to za dva i po sata. Sada barem znamo sta nije u redu i dace joj rukujuci dr odgovarajuce lekove.

Onda su me poslali kuci. Za sad se snadjoh. Sivo je.

Da ja mislim da u mojoj zgradi zivi Avril Lavinj, objasnila bih to bolje. Ali postoji razlika izmedju sumanuto i mastovito. Ja nisam ni jedno ni drugo.

Hladno je na stanici, sprema se kisa....Cekam jedanaesticu i vidim stvarnost. Snaci cu se ja na Odeljenju, al kako cu napolju...Napolju su ludaci od kojih me niko i nista ne stiti.

:)

Srecna mi praksa i karijera!

Osmehom si dotakao dno uslikane reke

Malo pre no što se u jezero stopila

Po tlu grčevito okrnjene stene samuju

A sa njima razlog što si ostao baš tu.

Daljina vijugavo pravi zamotuljke

Paprati i šiblja oko blata nekad ima

Rukom po dnu miluj senke

Hladno biće na počinku bez sunca.

Dragulji u dolini nenadjeni gledaju

Po površini talase što veselo odskakuju

A ostaju površni sa snagom pitičijeg krila

Pa i da poleti kud bi se odmetnula?

Željom si ostao nepomičan u oluji

Da se setim osmeha dao si prostora

A rukama istim tim pokušao da pratiš zebnje

Što dragulji imaju od reke do ptice.

Cekam tri promene

i svaka je propracena s leva na desno

vise ne cekam

rekla mi je da kazem zbogom ili uradim to...

Ako moji potencijali nisu vidljivi

niciji nisu

ako moji znaci nisu razumljivi

niciji nisu...

Ti mozes da naucis robota da prica

ali niko ne moze tebe...

Tvoji potencijali su potpuni

a ti se plasis

tvoji znaci su averzivne potrebe

i ti ih ignorises...

Ja mogu onog sto ne razgovara

da nasmesim...

Ako budem morala da cekam jos sednu smenu

bicu vise nego Alisa u Zemlji kosmara

one ruzice ce biti krvave

a one haljine guzvave......

Zasto me testiras?

Sta mislis da ces postici?

Ima li smisla ova gluma?

ima li smisla cekanje dalje?

Nije mi vise zanimljivo

Sada me samo frustriras

nije mi vise romanticno

sad vec trazim drugog/bivseg...

Kakvi se to kompleksi rode kad se skines?

Od savresnog drveta nesavrsena frula?

Ja sam uporna da sviram naucim

Ali necu da duvam u prazno!

Ako ja prva potegnem pricu

Izgledacu kao komsinica s besnom macom

Bicu neka magicna cvecaka umesto da kazem Alo

Sta glumis ti i sto si uopste sa mnom?

Mic po mic i eto te blizu

kroz zavesu sumnje

izbegavam krizu

Ti si kao madjionicar

sto tek vezba cin

neuko al ima dar

Suskalo se neko vreme

a oprez je majka

zabranjene teme

Ako ostanes sam

brinuces o proslosti

i gusiti ono moram

Ja necu biti ravna

izgladnela od srama

bicu mudra i ogavna

Zato ovo suskanje

nece biti zaboravljeno

bice vise no smeskanje

Lica se priblize u zelji

a mozgovi bez galame

pustaju da strast nas melje

Suskace se mic po mic

opevano kao odiseja

a u istoriji sve je blic

Zato oboje pakujemo

cekamo i spremamo se

to je to sto mozemo.